Danas mladi žele da imaju uspešne karijere, pre nego da budu poznati, a idealan posao vide kao onaj koji im pruža sigurnost i stabilnost, zadovoljstvo i uživanje u radu i finansijsku satisfakciju. Koliko je važna ljubav prema svom poslu danas i da li je ona dovoljna da u poslu napredujemo? O ovoj temi popričali smo sa Sanjom Pešić, izvršnom direktorkom kompanije Alma Quattro i jednom od Social Impact Award 2017 mentorki.

Kako je izgledao vaš put do posla kojim se danas bavite?

Sve što sam radila je u početku bilo trapavo i nespretno. Uz puno padova i grešaka. Preispitivanja i odustajanja. Uspeh dođe onda kada konačno poželite da odustanete i sve se čini nemogućim. Tada prikupite poslednje atome snage, ustanete I pokušate još jednom. I tada se dešavaju čuda.

Koliko je zastupljeno mišljenje u našoj kulturi da ne može da se zarađuje od posla/hobija koji se voli?

Od hobija i ne može da se živi ukoliko se od toga ne napravi posao koji je održiv i koji može da donosi zaradu. Kolika će ta zarada biti u početku i da li od nje možemo da živimo je upravo onaj momenat koji nas deli od odluke da li ćemo to raditi ili ne. Poznajem mnoge ljude koji u početku nisu zarađivali ništa, ali su bili spremni da se nečemu posvete i plate cenu. Uz dovoljno posvećenosti i stvaranje prilika, zarada je počela i da dolazi i da raste.

Kako Vi tumačite ljubav prema poslu?

Ljubav prema poslu nije potrebno tumačiti. Nje ili ima ili nema. I kada posmatrate nekoga ko radi posao s ljubavlju to izgleda tako da vam se čini da biste i vi to mogli da radite. To vam je kao najukusnije jelo koje je spremio kuvar koji obožava svoj posao – kad ga probate, vi ne znate koje je sve sastojke koristio ali ukus zadovoljstva ostaje dugo u ustima. Kada kroz posao dajemo drugima, zadovoljstvo urađenim je višestruko.

Može li baš svako da radi ono što voli?

Može ako tako odluči. Međutim, mi ne donosimo uvek odluku da radimo ono što volimo. Često kažemo da ćemo prvo raditi ovo da bismo sutra mogli da radimo ono što volimo. I to je izbor. Znate, izbor da radimo ono što volimo je jednostavan ali nije uvek lak i moguć u svakom trenutku. Ali raditi na tome da jednog dana radimo ono što volimo je takođe ljubav prema svom izboru. Potrebno je vreme, strpljenje i posvećenost da se izgradi nešto za šta možemo da kažemo da je to ono što smo oduvek želeli.

Kako ljubav prema poslu utiče na lični razvoj?

Kao i u svemu što volimo, mi težimo da budemo bolji, da se razvijamo i rastemo. Kako bismo unapredili naš posao koji volimo, mi radimo na tome da unapredimo sebe. Roditelj koji voli svoju decu i želi da se ona razvijaju i rastu, radi pre svega na svom razvoju kao ličnost kako bi bio što bolji model svom detetu. Tako je i u poslu.

Danas nam je sve na dohvat ruke i imamo obilje izbora. Kako da napravimo pravi izbor ukoliko ne gajimo strast samo prema jednom poslu? Da li je pametnije fokusirati se samo na jedno ili to pak zavisi od osobe?

Jednom prilikom su me pitali za mišljenje o upisu deteta na fakultet i koji bi bio najbolji za nju. Umesto da odgovorim roditeljima, ja sam upitala devojku šta je to što ona želi. Bila je ambiciozna i vrlo posvećena učenju i svom uspehu, ali nije mogla da se opredeli ni za jedan konkretno. Moja poruka je bila da, šta god da izabere, neka bude ono što voli i što će rado studirati, u čemu će uživati. I neka izabere bez straha od toga da li će jednoga dana naći posao ili ne, jer će njen posao naći nju. Znate li šta je na kraju uradila? Upisala je dva fakulteta, studira veoma uspešno oba, koja uopšte nisu povezana ni srodna i uživa u tome.

Ono što je važno danas da znamo jeste da završavanje fakulteta nije kraj učenja, to je samo jedna od smernica i da po završenom fakultetu imamo onoliko izbora koliko ih sami stvorimo da radimo nešto čudesno i važno.

Kako tumačite odnos naših takmičara prema biznisu koji pokreću?

Ne mogu da tumačim njihov odnos prema biznisu koji pokreću ali verujem da svaki čovek ima potrebu da da svoj doprinos svetu kojem pripada. Kada razgovaram sa svojom decom o tome šta će raditi u budućnosti, ja ih ne pitam šta će biti kada porastu, već ih pitam šta bi oni uradili drugačije I kako da doprinesu svetu. Šta je to što bi oni želeli da promene. Naravno, svaki je imao svoju viziju I svoj fokus na ono što bi želeo da radi.

Tako i takmičari imaju svoj individualni pristup onome što žele da promene, pokrenu, razviju i da zajednica ima benefite od toga.

Šta poručujete našim ovogodišnjim takmičarima?

Poručila bih da se, pre svega, dobro zabave. Naravno, ovo takmičenje je zahtevno, ima tu puno posla, ali ukoliko se izgubi iz vida da ono što radimo donese radost u naš život i živote ljudi oko nas, konačni rezultat može da bude gorak. Zato predlažem da se na tom putu raduju, budu srećni i nauče što više. Biće to još jedna stepenica ka njihovom budućem uspehu. A i sadašnjem, jer oni su već uspešni, što svojim učešćem na takmičenju i dokazuju.

Hvala Sanja na razgovoru i doprinosu programu!