• UPOZNAJ SIA 2020 FINALISTE!

    Kako je ova 2020. godina specifična po brojnim aspektima, dogodile su se i određene izmene u našem SIA planu. Pre svega, umesto karavana radionica po brojnim gradovima širom Srbije, realizovali smo šest webinara putem kojih smo govorili kako o našem programu, tako i o socijalnom preduzetništvu uopšte. Nakon zatvaranja konkursa, stručni žiri je doneo veoma važnu odluku, a to je – kojih to 10 timova ulazi dalje u proces SIA inkubacije?

    Ko su mladi ljudi koje pandemija i vanredno stanje nisu sprečili u svojoj nameri da naprave pozitivne promene u svom okruženju, i da kroz rad sa svojim mentorima usavrše svoje projekte?

    1. Tim Barter


    Maja, Jelena i Milica, zajedno sa još dva člana svog tima, Todorom i Sarom, uvidele su da je modna industrija, posle nafte, drugi najveći zagađivač na svetu. Upravo to ih je inspirisalo da pokrenu Barter aplikaciju za razmenu odeće koja rešava problem neadekvatne upotrebe stare odeće i pruža inovativnu alternativu brzoj modi. Kroz njihovu platformu imaćete priliku da razmenite odeću, osvežite svoj ormar i prenesete ono što vam više nije potrebno. Barter vam omogućava da lako nabavite novu garderobu i kao potrošač indirektno utičete na očuvanje životne sredine.

    2. Tim E-meni

    Dušan i Aleksa, suočeni sa lošom uslugom u restoranima, osmislili su aplikaciju koja doprinosi ugostiteljskim objektima, ali je podjednako korisna i krajnjim korisnicima tj. posetiocima ugostiteljskih objekata. Aplikacija funkcioniše jednostavno. Potrebno je da skenirate QR kod na stolu i poručite željene proizvode u aplikaciji. Porudžbina se šalje konobaru koji vam donosi poručene proizvode. Na ovaj način u potpunosti se smanjuje vreme provedeno u iščekivanju konobara. Samim tim usluga je daleko efikasnija pa su i gosti zadovoljniji. Aplikacija smanjuje eventualne greške pri poručivanju i premošćava jezičku barijeru zbog višejezičnog menija.

    3. Tim Well Me Care

     Aleksandra i Ivana su pokrenule Well Me Care platformu iz želje da osnaže ljude sa hroničnim srčanim oboljenjima, kao i one kojima preti visok rizik od iste dijagnoze, tako da budu u mogućnosti da upravljaju svojim zdravljem i preuzmu kontrolu nad svojim navikama. Penjanje uz stepenice, odlazak u prodavnicu, priprema obroka, igranje sa decom, aktivnosti su koje su deo naše svakodnevnice. A strah, bes, usamljenost, nemoć deo su njihove svakodnevnice. Well Me Care platforma će omogućiti ljudima da se izbore sa ovim osećanjima kroz aktivnu podršku zajednice i psihologa da uspostave i održe zdrave navike poput izbalansirane ishrane i redovne fizičke aktivnosti kako bi vodili dug, aktivan i ispunjen život.

    4. Tim Smart Waste Monitoring System
    Mirko, zajedno sa drugim članom svog tima, Nemanjom, uočio je problem velikih količina otpada i upravo to ih je inspirisalo da osmisle ugrađivanje senzora za merenje nivoa otpada u kontejnerima kako bi obezbedili nadgledanje celokupnog sistema i rešili ovaj problem. Sistem podrazumeva mrežu senzora, sa centralnom aplikacijom za nadzor i aplikacijom za  rutiranje vozila. Aplikacija rutira vozila u zavisnosti od stanja na terenu, gde radnici imaju iscrtanu putanju i uvek su obavešteni o prioritetima.

    5. Tim Kompanijski vozači 
    Građani su rekli da ih umaraju gužve u prevozu i da prevoz uvek kasni. Vozači su rekli da je previše automobila na ulici i da imaju problem sa parkiranjem. Ukratko, i jedni i drugi su nezadovoljni. Upravo su ovo razlozi koji su naveli Tijanu, Sonju, Jovanu, Katarinu i petog člana njihovog tima, Aleksandra, da razviju digitalnu platformu koja povezuje ljude koji svakako idu istim putem na posao. Vožač automobila bi mogao da ubeleži svoju uobičajnu rutu, a ostali korisnici da se prijave za slobodna mesta u autu. Na taj način, ne samo da bi se povezali zaposleni i iz različitih kompanija, već bi imali mogućnost da dele troškove goriva i to po jasno definisanom sistemu.

    6. Tim Svesna pažnja i kontrola stresa za mlade
    Nikola i Marina žele da preko interaktivnog osmonedeljnog programa
    pomognu mladima od 18 do 25 godina da nauče kako bolje da se nose sa
    stresom, životnim tranzicijama, anksioznošću, kako da poboljšaju svoju koncentraciju i odnose sa drugim ljudima. Za ovaj poduhvat imaju razvijenu interaktivnu platformu sa video-lekcijama i dodatnim materijalima za učenje, a jednom nedeljno bi se sastajali sa učesnicima i delili iskustva. Oboje su prošli kroz ovaj trening koji im je bio vrlo koristan i zato imaju visoku motivaciju da svoje znanje i iskustvo iskoriste tako da pomognu što većem broju mladih.

    7. Tim Ofinger
    Milena i Marija su uočile da svake sekunde kamion pun garderobe završava na deponiji. To je 85% ukupno proizvedenog tekstila na godišnjem nivou, od čega se u svetu reciklira 12%. A u Srbiji? Ne postoji reciklaža! Upravo zato su došle na ideju da pokrenu sajt ofinger.rs na kome će korisnici moći da udome stvari koje više ne žele i dozvole im da kruže. Za uzvrat, dobiće na poklon, razmeniće ili kupiti drugu krpicu ili cipele! Korisnici sajta dobijaju bodove koje će menjati za usluge koje produžavaju životni vek stvarima. Na primer, ušivanjem pocepanih farmerki uštedimo osim novca I 7500l vode koliko je potrebno za proizvodnju samo jednog para.

    8. Tim Dežurni asistent 
    Suzana, inspirisana ličnim motivima i iskustvom, odlučila je da pokrene platformu Dežurni asistent, putem koje mladi mogu da vežbaju i uspešno kontrolišu  tremu i poštapalice. Ona smatra da nije strašno pogrešiti, već strašna je samosabotaža koju ljudi koriste zbog straha od greške, straha od neuspeha, straha od tuđeg mišljenja, zbog koje ljudi propuštaju dragocene prilike. Suzana želi da radi na poboljšanju kvalitetnog javnog nastupa drugih mladih gde će im na jedan profesionalan način pomoći da se pripreme za javni nastup i poslovni svet.

    9. Kreni – Promeni

    Saša, Nataša i Jovan, zajedno sa još dva člana svog tima, Nikolom i Kristinom, pre osnivanja Kreni – Promeni tima, bili su direktno uključeni i dali veliki doprinos nacionalnoj kampanji za ograničenje rijaliti programa “U ime kulture” koju su predvodile Srbija u Pokretu i Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, koja je za 7 dana u 15 gradova Srbije sakupila preko 42.000 potpisa podrške. Oni znaju kako da vaš glas bude uticajan, i kako da vaš potpis da donese promenu u društvu. Svima je Ustavom zagarantovano pravo na peticije, a oni online peticije koriste kako bi stvarali konkretne promene. Pošto njihove inicijative ne nailaze uvek na podršku države i donatora, veliki broj inicijativa ne bude sproveden. Žele da dostignu samoodrživost. Razvijaju liniju brendiranih proizvoda za aktiviste. Kupovinom njihovih proizvoda podržavate borbu za bolje društvo i sve važne teme za koje se ovaj tim bori.

    10. Tim Hemp_Blok

    Jaroslav, Stanislav i Daniel su članovi Hemp Blok tima i njihov cilj je razvoj efikasnog ekološkog građevinskog materijala. Građevinska idustrija je danas jedan od najvećih zagađivača našeg životnog prostora. Prilikom proizvodnje materijala koji se koriste u gradjevinarstvu emituje se velika količina ugljen-dioksida koji zagađuje vazduh. Njihovo rešenje je eko blok od stabiljke industrijske konoplje koja se kod nas nažalost ne koristi nego uništava paljenjem. Ovaj blok je karbon negativan što znači da se više ugljen-dioksida apsorbuje tokom životnog ciklusa konoplje nego što se emituje pri proizvodnji bloka.

     

  • Gde su i šta rade SIA učesnici? Bisenija Mrdaković – Kulturocilin

    Godine 2016. na SIA konkurs se prijavila Bisenija Mrdaković sa svojim timom. Tri devojke je zabrinuo problem nasilja u porodici, s obzirom da je prethodne godine na ovaj način stradalo 35 žena i devojaka. Jedan od uzroka prihvatanja ovakvog stanja svtvari i života na ivici nasilja kod žena često je i ekonomska zavisnost od partnera, što je problem koji se prolongira čak i u slučaju da se partneri odvoje. Bez iskustva ili formalnog znanja put do posla ume da bude težak.

    Upravo je ovo prazno mesto koje je “Prezalogaj” nameravao da popuni. Radi se o proizvodnji zdrave užine koja bi se distribuirala po kafićima i putem kućne dostave, a upošljavala žene koje su prošle kroz porodično ili partnersko nasilje, kako bi ih ekonomski i lično osnažilo.

    Prezalogaj nije osvojio nagradu, ali su devojke stekle vredna znanja i upotrebile ih da razviju svoje ideje u potpuno novom smeru. Bisenija danas vodi jedan sjajan projekat, a u narednim redovima nam priča o svom iskustvu.

    Gde je Bisenija danas i čime se bavi?

    Već treću godinu za redom zajedno sa kolegama razvijam organizaciju Kulturocilin u okviru koje organizujemo festival “Nakultiviši se!”. Ove godine festival se održao u maju mesecu u Dorćol Platzu, pod sloganom Sastavi se, a program je obogaćen – pored predavanja, izložbi, svirki imamo i pesničko veče i masterklasove koje drže neki od najpriznatijih umetnika.

    Kako si odlučila da se baviš društvenim preduzetništvom?

    Samo preduzetništvo me je oduvek privlačilo, a društveno preduzetništvo je dodatna pozitivna nadogradnja neke ideje. Pored samog biznisa, društveno preduzetništvo nam omogućava ono najvažnije, a to je realizacija dobrih promena u društvu, bez obzira na to da li su one vezane samo za određeni mikrosistem, one doprinose zajednici i njenom kontinuiranom napretku. 

    Šta su bile najveće poteškoće / izazovi na tom putu i na samom SIA konkursu?

    Za našu ideju je najveća poteškoća billa u razvoju biznis plana. U početku smo tom zadatku prišle olako, ne shavatajući da je on zapravo jedna od primarnih stavki za razvoj i preoblikovanje ideje u biznis i bile smo čak i malo “neozbiljne” u tom pristupu. Međutim, ubrzo shvatile koliko je to zapravo kompleksan zadatak, a ujedno i najvažniji ukoliko želimo da naš biznis bude realizovan i održiv. 

    Šta su bili najveći benefiti konkursa za vas i šta je bila najvažnija lekcija?

    Benefiti su bili mnogi! Naučile smo toliko novih i uzbudljivih stvari kroz različita predavanja, radionice, a ono što je bilo najlepše i posebno vredno jeste to što smo imale priliku da upoznamo kolege iz različitih timova, kao i da učimo kroz iskustva onih koji su uspešno ostvarili svoje snove i zato je ovaj program posebno značajan za sve mlade koji imaju neku ideju, a i želju da je realizuju.

    Šta je tvoja motivacija?

    Nova saznanja i osećaj da nečemu doprinosim. 🙂

    Koliko je i na koji način ulazak u preduzetničke vode uticao na tebe lično?

    Na mene je najveći otisak ostavilo saznanje na širok spektar mogućnosti, kada se radi o preduzetništvu i poslu uopšte. Naučila sam pregršt novih stvari na zanimljiv način i pokrenula posao u kome danas uživam.

    Da li je teško ostvariti profit i učiniti biznis samoodrživim kada ste društveni preduzetnik?

    Ono što mogu da zaključim na osnovu iskustva drugih koji su uspeli u tome – svakako nije lako, ali uz dobru ideju, dobar biznis plan na samom početku, kao i upornost, definitivno je moguće. 

    Šta si želela da budeš kad porasteš?

    Ovo pitanje je veoma simpatično, ali istovremeno i najteže. Volela bih da ostanem u svom domenu kreativnog stvaralaštva, što ne podrazumeva nužno kulturu kao takvu. Uspešni biznisi i kompanije zahtevaju pre svega kreativno razmišljanje i dobre ideje pa je i moj san da radim negde gde je kreativno razmišljanje neophodno za razvoj tog okruženja.

    Šta poručuješ mladim ljudima koji se odlučuju na preduzetničke korake?

    Iskreno uvek preporučujem SIA program i mogu samo svima da kažem da se ne plaše početka, ali i da ne zaboravljaju na upornost.

  • Ko su SIA 2018 finalisti?

    Već smo stigli da se pohvalimo putem društvenih mreža, ali sada je zvanično – bila je ovo najplodnija SIA godina do sada, budući da smo dobili rekordan broj prijava. Među njima je bilo mnogo interesantnih i inovativnih ideja, premda je čak četvrtina bila posvećena ekologiji – reciklaži na raznorazne načine, ozelenjavanju, proizvodnji vozila na obnovljiv energetski pogon. Shodno tome se i nekoliko zelenih ideja našlo u užem krugu, a naš žiri je zatim izabrao deset najboljih.

    Kada kažemo “najboljih” mislimo da smo se pridržavali osnovnih kriterijuma Social Impact Award-a, koji kažu da se najpre ocenjuje inovativnost ideje, izvodljivost i potencijalni uticaj na problem koji rešava. Još jedna zanimljivost tiče se toga da su nam ideje pristigle iz svih delova Srbije, što znači da je karavan SIA radionica koji se održavao čitavog proleća imao odjeka (što nam je od posebne važnosti!).

    Da pređemo na stvar – ko je u finalu?

     

    Binnup

    Binnup je platforma za iznajmljivanje sportske opreme, nameštaja, bicikala, različitih alata, bilo gde i kada, sa bilo kog uređaja. Projekat adresira mlade ljude koji često putuju i sele se zbog posla ili studija, pri čemu svaki put moraju da kupuju nove delove nameštaja, opremu, odeću…sa misijom da podstakne kulturu deljenja i spreči širenje konzumerizma, na platformi će svako moći da iznajmljuje svoje stvari i pronađe one koje su mu potrebne.

    Catchstep

    Ovaj tim rešava problem nedovoljne povezanosti mladih sa organizacijama civilnog društva. Projekat obuhvata kreiranje sajta i aplikacije na kojima će moći da se vrši pretraga aktivnosti i događaja u organizaciji OCD. Sajt i aplikacija će biti kreirani u skladu sa trendovima korisničkog iskustva, tako da po dizajnu i opcijama budu prilagođeni online navikama mladih. U skladu sa tim, njihove platforme će sadržati integrisanu bazu podataka o tome koje OCD postoje, čime se bave i gde se nalaze, kao i opcije instant komunikacije između mladih i OCD.

    Eco Plastic Homes

    Ovo je projekat proizvodnje gradjevinskog materijala koji ce se koristiti u građevinskoj industriji. Presovanjem plasticnog otpada i peska u blokove i druge oblike, recikliramo plastiku i umanjujemo njen negativan uticaj na životnu sredinu. Naši proizvodi će biti jeftiniji od standardnih građevinskih materijala, u mnogome cak i boljeg kvaliteta i time pristupacniji stambeno nezbrinutim kategorijama stanovništva.

    Mikodrom

    Mikodrom je sistem za lako i jeftino gajenje jestivih gljiva u kućnim uslovima uz korišćenje reciklažnog materijala. U odnosu na komercijalne poljoprivredne kulture gljive zahtevaju mnogo manje uloženog vremena, truda i materijala a njihovo gajenje se može realizovati na recikliranom celuloznom otpadu. Gljive ne zahtevaju pesticide a jedini otpad koji njihov uzgoj stvara jesu biorazgradivih ostataka celulozne materije, koja se može iskoristiti za đubrenje zemljišta. Rešenje predstavlja modularnu komoru od recikliranog materijala za uzgoj gljiva u kućnim uslovima.

    IsoBillboard

    Idejni tvorac želi da reši dva problema: ogromnu količinu plakata kojima je grad izlepljen i približan broj kuća bez fasada širom zemlje. Učestalim prelepljivanjem plakata (koji se u suprotom pretvaraju u otpad) dobija se višeslojna struktura koja bi mogla da ima dobra toplotno izolacijska svojstva. Presovanjem plakata dobio bi se materijal koji je teško zapaljiv.  Kako se projekat zasniva na reciklaži i ekološkoj odgovornosti bilo bi potrebno da se na pre plakata na određena mesta postave vodootporne eko ploče koje su sačinjenje od recikliranih tetrapaka.

    ReAktivacija

    Pametna reciklaža koja nagrađuje. Projekat podstiče reciklažu i motiviše stanovništvo da sakuplja i selektuje otpad. U okviru projekta biće izrađeni inovativni elektronski kontejneri koji će svakom korisniku za sakupljeni reciklažni otpad dodeliti poene koje može zameniti za nagrade, vaučere (popuste) ili novčanu nadoknadu. Projektom je planirano i formiranje reciklažnih centara za prikupljanje veće količine otpada i preradu istog.

    Safe Road

    Ovaj tim radi na rešenju koje će prelazak vozila i pešaka preko šina učiniti sigurnijim. Kako postoji veliki broj puteva i staza koji se seku sa šinama (a posebno u ruralnim područjima) a koji su pritom nepravilno obezbeđeni, ovaj tim je osmislio automatizovan sistem koji će to učiniti. Safe road rešenju nije potrebno ljudsko upravljanje, ali mu je svakako potrebna ljudska ruka za izradu. U te svrhe ovaj tim planira da zaposli osobe sa invaliditetom i time dodatno poboljša život u lokalnoj zajednici.

    DokTok

    Dok Tok je ideja koja ima dva cilja. Prvi je pokretanje socijalnog preduzeća koje će omogućiti stabilno finansiranje programa podrške mladima koji napuštaju vaspitno – popravni dom, a drugi njihovo zapošljavanje. Ideja je nastala kao rezultat višegodišnjeg rada sa ovom populacijom koji je pokazao da nemogućnost zapošljavanja predstavlja najveći factor rizika koji mlade ponovo vraća na “loš put”. Da bi se problem prevazišao bilo je potrebno osmisliti preduzeće koje će ponuditi proizvod koji ne postoji na domaćem tržištu a čija proizvodnja i plasiranje ne zahteva dugotrajne I teške obuke. Taj proizvod su glasovne čestitke, pozivnice I promotivni materijali a namenjene su kako fizčkim tako i pravnim licima. Umesto dosadašnjih muzičkih čestitki ovaj proizvod opmogućava da se snimi željena poruka ili melodija. Naravno, postoji još puno mogućnosti kako bi ova tehnologija mogla da se koristi, a ovo je samo njihov početak.

    Šta ima?

    Projekat “Šta ima?” kreira mrežu ugostiteljskih objekata u kojima će se jednom mesečno organizovati „Humanitarna kafa“. Tog dana ugostitelji se odriču zarade od prodatih kafa u humanitarne svrhe. Tako u prikupljanju pomoći može da učestvuje svako ko tog dana popije kafu, a taj prihod usmeravamo kao pomoć deci iz raznih ugroženih grupa (za decu obolelu od raka i za nezbrinutu decu). Time podižemo generalnu svest stanovništva o činjenju dobrih dela jer smatramo da je visoka svest najbitniji faktor koji utiče na kvalitet života u sredini u kojoj se nalazimo. Na sajtu projekta www.staima.rs možete videti lokale uključene u humanitarnu mrežu u saznati “Šta ima?” u njima.

    Zoundark

    “Zoundark” audio igra prikazuje probleme osoba sa oštećenim vidom široj javnosti, kreiranjem simulacije svakodnevnih problema slepog naučnika Pola, koji na svom putu otkriva zanimljiv svet koji se otvara samo osobama sa oštećenim vidom. Igrica je bazirana na audio tehnologiji realistične simulacije zvuka u prostoru. Kroz povratne informacije prikupljene od strane igrača koji su isprobali igricu, tim je stvorio jedinstvene uslove kako bi oni mogli na osnovu zvuka da steknu osećaj da se nalaze u najrazličitijim okruženjima, kao što su: more, džungla, šuma, prometna ulica i drugi.