Godine 2016. na SIA konkurs se prijavila Bisenija Mrdaković sa svojim timom. Tri devojke je zabrinuo problem nasilja u porodici, s obzirom da je prethodne godine na ovaj način stradalo 35 žena i devojaka. Jedan od uzroka prihvatanja ovakvog stanja svtvari i života na ivici nasilja kod žena često je i ekonomska zavisnost od partnera, što je problem koji se prolongira čak i u slučaju da se partneri odvoje. Bez iskustva ili formalnog znanja put do posla ume da bude težak.

Upravo je ovo prazno mesto koje je „Prezalogaj“ nameravao da popuni. Radi se o proizvodnji zdrave užine koja bi se distribuirala po kafićima i putem kućne dostave, a upošljavala žene koje su prošle kroz porodično ili partnersko nasilje, kako bi ih ekonomski i lično osnažilo.

Prezalogaj nije osvojio nagradu, ali su devojke stekle vredna znanja i upotrebile ih da razviju svoje ideje u potpuno novom smeru. Bisenija danas vodi jedan sjajan projekat, a u narednim redovima nam priča o svom iskustvu.

Gde je Bisenija danas i čime se bavi?

Već treću godinu za redom zajedno sa kolegama razvijam organizaciju Kulturocilin u okviru koje organizujemo festival „Nakultiviši se!“. Ove godine festival se održao u maju mesecu u Dorćol Platzu, pod sloganom Sastavi se, a program je obogaćen – pored predavanja, izložbi, svirki imamo i pesničko veče i masterklasove koje drže neki od najpriznatijih umetnika.

Kako si odlučila da se baviš društvenim preduzetništvom?

Samo preduzetništvo me je oduvek privlačilo, a društveno preduzetništvo je dodatna pozitivna nadogradnja neke ideje. Pored samog biznisa, društveno preduzetništvo nam omogućava ono najvažnije, a to je realizacija dobrih promena u društvu, bez obzira na to da li su one vezane samo za određeni mikrosistem, one doprinose zajednici i njenom kontinuiranom napretku. 

Šta su bile najveće poteškoće / izazovi na tom putu i na samom SIA konkursu?

Za našu ideju je najveća poteškoća billa u razvoju biznis plana. U početku smo tom zadatku prišle olako, ne shavatajući da je on zapravo jedna od primarnih stavki za razvoj i preoblikovanje ideje u biznis i bile smo čak i malo „neozbiljne“ u tom pristupu. Međutim, ubrzo shvatile koliko je to zapravo kompleksan zadatak, a ujedno i najvažniji ukoliko želimo da naš biznis bude realizovan i održiv. 

Šta su bili najveći benefiti konkursa za vas i šta je bila najvažnija lekcija?

Benefiti su bili mnogi! Naučile smo toliko novih i uzbudljivih stvari kroz različita predavanja, radionice, a ono što je bilo najlepše i posebno vredno jeste to što smo imale priliku da upoznamo kolege iz različitih timova, kao i da učimo kroz iskustva onih koji su uspešno ostvarili svoje snove i zato je ovaj program posebno značajan za sve mlade koji imaju neku ideju, a i želju da je realizuju.

Šta je tvoja motivacija?

Nova saznanja i osećaj da nečemu doprinosim. 🙂

Koliko je i na koji način ulazak u preduzetničke vode uticao na tebe lično?

Na mene je najveći otisak ostavilo saznanje na širok spektar mogućnosti, kada se radi o preduzetništvu i poslu uopšte. Naučila sam pregršt novih stvari na zanimljiv način i pokrenula posao u kome danas uživam.

Da li je teško ostvariti profit i učiniti biznis samoodrživim kada ste društveni preduzetnik?

Ono što mogu da zaključim na osnovu iskustva drugih koji su uspeli u tome – svakako nije lako, ali uz dobru ideju, dobar biznis plan na samom početku, kao i upornost, definitivno je moguće. 

Šta si želela da budeš kad porasteš?

Ovo pitanje je veoma simpatično, ali istovremeno i najteže. Volela bih da ostanem u svom domenu kreativnog stvaralaštva, što ne podrazumeva nužno kulturu kao takvu. Uspešni biznisi i kompanije zahtevaju pre svega kreativno razmišljanje i dobre ideje pa je i moj san da radim negde gde je kreativno razmišljanje neophodno za razvoj tog okruženja.

Šta poručuješ mladim ljudima koji se odlučuju na preduzetničke korake?

Iskreno uvek preporučujem SIA program i mogu samo svima da kažem da se ne plaše početka, ali i da ne zaboravljaju na upornost.